Foundations, results and perspectives of transition: A case of Serbia

English Abstract. Paper considers the foundations, results and perspectives of transition process, with special focus on Serbia. The foundations were the postulats of neoclassical economics, the mainstream in recent economic thought. They determined the goal, the methodology, and the ideological basis of this process, and resulted especially in Washington Consensus. The results of the reforms, based on Consensus, showed, with some exceptions, that these countries realized deep and long-term economic fall, followed by similar processes in other spheras. Contrary to ordinary opinions that transition crisis show as result of inconsistency in reforms taking, this is normaly its result. As an analogue is the Morgenthau’s plan for West Germany observed, that has promoted Germany to industrial disarmament, and that would lead to its poverty and its transformation into raw material basis for the developed economies, and to impossibility of survival of the existing number of population. Fortunately for the Germany, Morgenthau’s plan was abandoned and Marshall’s plan was introduced. It lead to industrial renewal of Germany. For the transition countries it is also necessary, considering the practice and basic principles of the Other Canon, which have they origins as far as from the economic policy of Henry VII, to acess re-industrialization in the same way, which is the necessity for renewall of economies, and for overcoming the long-term crisis. Serbian Abstract. Рад разматра основе, резултате и перспективе процеса транзиције, с посебним освртом на Србију. Основе су чинили постулати неокласичне економије, главног тока у данашњој економској мисли. Они су определили циљ, методологију и идеолошку основу овог процеса, и резултовали су Вашингтонским консензусом. Резултати реформи у тзв. посткомунистичким земљама, заснованих на Консензусу, показују, уз мање изузетке, дубок и дуготрајан економски пад, уз негативне процесе и у другим сферама. Насупрот уобичајеним мишљењима да је транзициона криза резултат недоследности у спровођењу реформи, она је управо супротно њихов закономеран резултат. Као аналог истиче се Моргентауов план за З. Немачку, којим је након Другог светског рата било предвиђено да она буде индустријски разоружана, што би водило њеном сиромашењу и претварању у сировински додатак развијеним привредама, и онемогућило опстанак тадашњег броја становника. На срећу по Немачку, Моргентауов план је замењен Маршаловим који јој је обезбедио индустријску обнову. И за транзиционе земље потребно је, у складу с поставкама и праксом Другог канона, који потиче од економске политике Хенрија VII, приступити реиндустријализацији, као нужном услову оживљавања привреда и изласка из дуготрајне кризе.