O (Post)Modernoj Ekonomiji I (Ne)Slobodi

U središtu masovne i radikalne, protivrečne i neizvesne ovovremene transformacije sveta, besumnje se nalazi (post)moderna ekonomija. U «sadejstvu» sa (post)modernim tehnologijama, ona čini jezgro dominantnog globalnog društvenog procesa, najčešće označavanog kao globalizacija. Ključne karakteristike i, posebno, već akumulirane posledice ovog procesa, pred naučnu i teorijsku misao svom silinom nameću i ona esencijalna pitanja i dileme, koje su, u krajnjoj liniji, vezane za uticaj globalizacije na kvalitet i smisao ljudskog života. Ovo se podjednako odnosi kako na pojedince, tako i na najrazličitije društvene grupe i ljudske zajednice, odnosno na čovečanstvo kao takvo. Primarno vođen ovom potrebom, u ovom prilogu pokušavam problematizovati odnos globalne, korporativne ekonomije, kao instrumentalne vrednosti i ljudske slobode, kao ciljne, odnosno vrhovne vrednosti po sebi (summum bonum), koja daje smisao i dostojanstvo ljudskom životu. Naime, ako ekonomija (u ovom ili onom obliku) ispunjava najveći deo ljudske praktične delatnosti, onda je izvesno da ona ponajviše može da utiče i na fundamentalne vrednosti ljudskog života, među kojima je sloboda (i individualna i opšta, i unutrašnja i vanjska, besumnje, prva i osnovna. Razume se, kako da je podstiče, isto tako, ili, još i više, i da je sputava.. Upravo u ovom tekstu nastojim da barem ovlaž ukažem na neke uzroke, karakteristike i posledice globalnih ekonomskih procesa, koji, čini se, koliko god to možda i paradoksalno delovalo, mnogo više doprinose sužavanju, nego širenju prostora ljudske slobode, ili, u najboljem slučaju, uvećavanju «hedonizma neslobode». Da li je i ovde u pitanju «višak znanja», a «manjak mudrosti», {to tako snažno obeležava naže vreme, ili, pak, nežto drugo?