Teorija Optimalne Valutne Zone – Tradicionalni I Savremeni Pristup (Theory Of Optimum Currency Area – Traditional And Modern Approach)

Tradicionalni pristup teoriji optimalne valutne zone podrazumeva da zemlje koje se odluče na formiranje monetarne unije moraju da ispunjavaju kriterijume, kao što su mobilnost faktora proizvodnje, otvorenost ekonomije, diverzifikacija u proizvodnji i izvozu, fiskalna integracija, te homogenost političkih preferencija. Sa druge strane, savremeni pristup ovoj teoriji zasnovan je na uočenim endogenim efektima u procesu evropske monetarne integracije. Njegova suština je da je povećana trgovinska razmena, koja je rezultat monetarne unifikacije, dovela do veće sinhronizovanosti poslovnih ciklusa, čime se smanjila potrebu za primenom anticiklične monetarne politike i politike deviznog kursa od strane zemalja članica. U ovom radu su predstavljeni i tradicionalni i savremeni (endogeni) pogled na teoriju optimalne valutne zone, sa svim prednostima i nedostacima koji su identifikovani u brojnim sprovedenim istraživanjima. Na taj način je omogućen uvid u validnost oba ova pristupa, kao i uspostavljanje određene veze između njih. Naime, kao što se pokazalo na primeru Evropske monetarne unije, utvrđeni endogeni efekti mogu da pomognu u stvaranju funkcionalne valutne zone, ali će neispunjenost ključnih kriterijuma optimalnosti i dalje predstavljati izvor asimetričnih šokova za zemlje članice. Dakle, ako zemlje ne ispune ove kriterijume ex ante, visoki ex post troškovi će ih prisiliti na to.